Article on other languages:
- Tsjaad
- Tschad
- ቻድ
- Chad
- Chad
- تشاد
- ܬܫܕ
- Chad
- Çad
- Чад
- Cad
- চাদ
- চাদ
- Tchad
- Čad
- Txad
- Chad
- Çad
- Čad
- Tchad
- Tchad
- Tschad
- Çad
- ޗާޑު
- Τσαντ
- Chad
- Ĉado
- Chad
- Tšaad
- Txad
- چاد
- Tšad
- Tchad
- Tch·ad
- Tsjaad
- Sead
- An_t-Siad
- Chad_-_Tchad
- Shad
- צ'אד
- Čad
- Tchad
- Csád
- Չադ
- Chad
- Chad
- Chad
- Chad
- Chad
- Tsjad
- Ciad
- チャド
- Tchad
- Chad
- ჩადი
- Tasadi
- Чад
- 차드
- चाड
- Çad
- Chad
- Tzadia
- Tschad
- Ciad
- Cjad
- Tshadi
- Čadas
- Čada
- Чад_(држава)
- ഛാഡ്
- चाड
- Chad
- Chad
- Chad
- Tschad
- Tsjaad
- Tsjad
- Tsjad
- Chad
- Chad
- Чад_(паддзахад)
- Chad
- Czad
- Ciad
- چاډ
- Chade
- Chad
- Tschad
- Ciad
- चाड
- Ciad
- Chad
- Chad
- Čad
- Chad
- Čad
- Čad
- Çadi
- Чад
- Tchad
- Chad
- Čad
- சாட்
- చాద్
- Чад
- ประเทศชาด
- Chad
- Çad
- Chad
- Чад
- چاڈ
- Chad
- Ciad
- Tchad
- Tjadän
- Tchad
- Cadd
- 乍得
 |
del.icio.us |
 |
Digg |
 |
Furl |
 |
|
 |
Rojo |
| Add to OnlyWire |
Координате: 7°-23,5° сгш, 13°-24° игд
|
|||||||
 |
|||||||
| службени језици | арапски и француски | ||||||
| главни град | Нџамена | ||||||
| председник | Идрис Деби | ||||||
| председник владе | Јусуф Салех Абас | ||||||
| површина - укупно - % воде |
20. 1.284.000 km² 1,9% |
||||||
| становништво - укупно (2003.) - густина насељености |
82. 9.253.493 7,2/km² |
||||||
| независност - проглашена - призната |
11. август 1960. 2. децембар 1990. 31. март 1996. |
||||||
| новчана јединица | ЦФА франак | ||||||
| временска зона | UTC +1 | ||||||
| национална химна | La Tchadienne | ||||||
| домен на Интернету | .td | ||||||
| позивни број | +235 | ||||||
Чад (фр. Tchad) је држава у средишњој Африци без излаза на море. Граничи с Либијом на северу, Суданом на истоку, Централноафричком Републиком на југу, Камеруном на југозападу и Нигеријом и Нигером на западу.
Садржај |
Историја
 |
За више информација погледајте Историја Чада |
У средњем веку Чад је било место састајања исламских трговаца и локалних сахелских племена. 1891. земља постаје Француска колонија. Чад добија независност 1960. године.
Године 1965, избијају нереди у муслиманском, северном делу земље, који се претварају у грађански рат, који траје све до 1996, када се усваја устав а председник Идрис Деби бива поново изабран.
Географија
|
За више информација погледајте Географија Чада |
Чад нема приступ мору. Земља има четири климатске зоне: велика сува поља у централном Чаду, пустиња на северу, сува планинска област на северозападу и тропске низије на југу. Ниско језеро Чад је друго по величини језеро у Африци и налази се на западу земље.
Суседна земља на северу је Либија, на истоку се налази Судан, на југу Централноафричка Република, а на западу Нигер, Нигерија и Камерун. На граници са Камеруном се налази главни град Чада, Нџамена.
Државне границе
- 87 km са Нигеријом
- 1.055 km са Либијом
- 1.094 km са Камеруном
- 1.175 km са Нигером
- 1.197 km са Централноафричком Републиком
- 1.360 km са Суданом
Привреда
|
За више информација погледајте Привреда Чада |
Економија Чада је пољопривредно базирана, и није развијена. 80% становништва живи од уситњене приватне пољопривреде и сточарства.
Извоз се састоји углавном од памука и стоке. Један конзорцијум је почео 2000. године да гради нафтна поља у јужном делу земље, па се од 2004. године врши извоз нафте. Претпоставља се да Чад има резерве од отприлике 100 милијарди литара нафте.
Земља је донедавно била међу најсиромашнијима на свету, делом и због дуготрајног грађанског рата етничко-верских фракција (на северу је главна религија ислам, а на југу хришћанство и анимизам, иако су се међусобно сукобљавале и поједине северне фракције). У 2004. започело се са извозом сирове нафте, што би у будућности могло донети значајно повећање националног богатства. БДП је у 2004. био 1.600 УСД по становнику, мјерено по ППП-у, с повећањем од 38% у односу на 2003.
Становништво
|
За више информација погледајте Демографија Чада |
Чад има преко 200 етничких група. На северу и истоку живе углавном муслимани, на југу хришћани или анимисти. Поред француског и арапског језика, говори се око 100 племенских језика у земљи.
Очекивани животни век становништва је свега 48 година. 48% становништва је писмено.
 |
Северна | Алжир · Египат · Западна Сахара · Либија · Мароко · Судан · Тунис |
 |
Западна | Бенин · Буркина Фасо · Гамбија · Гана · Гвинеја · Гвинеја Бисао · Зеленортска острва · Либерија · Мали · Мауританија · Нигер · Нигерија · Обала Слоноваче · Сенегал · Сијера Леоне · Того |
 |
Централна | Ангола · Демократска Република Конго · Екваторијална Гвинеја · Габон · Камерун · Република Конго · Сао Томе и Принципе · Централноафричка Република · Чад |
 |
Источна | Бурунди · Еритреја · Етиопија · Замбија · Зимбабве · Кенија · Комори · Мадагаскар · Малави · Маурицијус · Мозамбик · Руанда · Сејшели · Сомалија · Танзанија · Уганда · Џибути |
 |
Јужна | Боцвана · Јужноафричка Република · Лесото · Намибија · Свазиленд |
|
|
||
|
Зависне територије |
||