Црна Гора:


Застава	Грб

Химна
Ој, свијетла мајска зоро

Главни град Подгорица (главни град)
Цетиње (пријестоница)
42°47′С 19°28′И

Службени језик црногорски,српски, босански, албански и хрватски

Предсједник: Филип Вујановић

Премијер: Мило Ђукановић

Независност: После референдума
- 21. мај 2006

Површина

- Укупно 13.812 km² (157.)

- Вода (%) непознато

Становништво

- 2008. 678.177 (164.)

- Густина 50/km²

Валута Евро (100 центи)

Временска зона UTC +1, +2 (CET, CEST)

Интернет домен .me (.yu)¹

Позивни број +382 ²

¹.me додељен Црној Гори, у употребу ће да уђе наредне године, .yu ће бити у употреби још неко време;

² +382 је ушао у употребу 23. јуна 2007. године заменио је позивни број 381 који припада Србији - наследници СЦГ.

21. маја 2006. године је вољом њених грађана исказаном на референдуму изгласана независност од државне заједнице Србија и Црна Гора са 55,54% укупних гласова. Независност је прогласила 5. јуна 2006. године.

Историја

Прве славенске миграције на територији данашње Црне Горе су се одвиле у V веку. Већи талас Словена се десио у првој половини VI века. Словени који су дошли у Дукљу су претходно путовали са Белим Србима из Бојке (северозападно од реке Висле) и стигли у Сервију која се налазила у Визансткој теми Солун.

Назив Црна Гора први пут се помиње у повељи краља Милутина из 1276. У италијанским изворима Црна Гора се први пут помиње у изворном облику 1348. као Cerna Gora, а у дубровачкоим 1379. као Cernagora. Италијански извори је такође бележе ка Montagna Negra, Montenegro или Monte Negro и отуда је назив за њу, Монтенегро ушао у западноевропске језике. Као Монтенегро помиње се и у которским споменицима 1397., а као Монте Негро 1443. и Црнагора 1458. Године 1435. у уговорима исмеђу деспота Ђурђа Бранковића и Млечана помињу се catuni Cerna Gora или catunos Cernagora.

Географија

Политика

Градови

Демографија

Традиционални, аутохтони језик Црногораца и Срба је српски језик, којим говори готово две трећине свих грађана Републике Црне Горе. Статистика о језицима:

Државни симболи

Застава: Црвене боје, размере 1:2, са златним обрубом, у размери 1:20, у средини грб.

Грб: Златни двоглави орао са раширеним крилима, на главама окренутим једна од друге стоји златна круна са крстом, на грудима на плавој и зеленој позадини је златни лав у покрету. Орао у канџама два предмета, симболе духовне и свјетовне власти, један у једној, други у другој канџи. Овај грб се ради на црвеној позадини.