|
Article on other languages:
|
Туризам представља чин путовања у циљу рекреације, као и прибављање услуга ради остваривања тог циља. Сама реч „туризам“ потиче од енглеске речи tour, што у преводу значи „задовољство од путовања са задржавањем у различитим местима“[1]. Туриста је особа која путује најмање осамдесет километара од места сталног боравка, како је то дефинисала Светска туристичка организација (део Уједињених нација) Свеобухватнија дефиниција би била да је туризам услужна индустрија, која се састоји од већег броја опипљивих и неопипљивих елемената. У опипљиве елементе спадају транспортни системи - ваздушни, железнички, путни, водени и у новије време, космички; услуге угоститељства - смештај, храна и пиће, обиласци, сувенири; и сродни сервиси као на пример банкарство, осигурање као и безбедност и сигурност. Неопиољиве елементе чине: одмор и релаксација, култура, авантура, нова и другачија искуства.
Дефиниције туризмаОснову туризма ко привредне делатности сачињавају: саобраћај, угоститељство, трговина на мало, путничке (туристичке) агенције, занатство и комуналне делатности. Туризам не постоји као самостална, независна привредна делатност већ га чине горе наведене делатности. Основне карактеристике туризма су: разноврсност (хетерогеност), непроизводан карактер рада, сезонски карактер пословања, висок степен еластичности тражње и нееластичности понуде. Постоје Из разноликости приступа проистекла је и шароликост група у оквиру којих се могу систематизовати постојеће дефиниције туризма, као што су: Постоје четири групе дефиниција:
({{{2}}})
({{{2}}})
({{{2}}})
({{{2}}})
({{{2}}})
Универзална дефиниција је призната од Међународног удружења експерата за туризам 1971. године, иако се односи само за стране туристе. Разликују се два периода у развоју туризма као друштвено-економске појаве: епоха туризма привилегованих класа и епоха савременог туризма. Историја туризмаИмућни људи су одувек путовали у удаљене делове света да би видели славне грађевине или друга уметничка дела; да би научили нове језике или да би се упознали са другим културама. Некада давно у времену Римске републике места као што су Баија била су популарна приморска одмаралишта за богате. Прво организовано путовање везано је за име Томаса Кука. Он је организовао превоз 570 туриста, који су 1841. године требали да учествују на конгресу. Тада је први пут добијен попуст у цени групног путовања. Кук је предложио железници своју услугу у организацији и бољој искоришћености овог превозног средства уз пружање повољне цене превоза. Тако је Кук изнајмио целу композицију и организовао превоз путника. За учеснике је обезбедио чај и свечану музику, а цена овог аранжмана по особи је износила један шилинг. Прво путовање око Света, Кук је организовао 1871. године. Појмови турист и туризам први пут су званично коришћени 1937. године од стране Лиге народа. Туризам је дефинисан као путивање људи на 24 сата или дуже у неку земљу у којој нема сталан боравак. Уз наведену дефиницију су наведене четири групе особа, које се сматрају туристима. То су они који путују у сврху разоноде, затим особе које иду на скупове у вези са мисијама било које врсте, особе на пословним путовањима, као и особе на морским крстарењима, макар њихов боравак био краћи од 24 часа. Ову дефиницију је усвојила после рата и Међународна организација службених туристичких организација на састанцима у Даблину 1950. и Лондону 1957. године са једном допуном, да су студенти и омладина у пансионима и на школовању у иностранству укључени у туристе. Развој и трендовиТуризам је савремена и масовна друштвено-економска, али не и нова појава. Његов развој почиње оног тренутка када су се истовремено стекла три основна услова за свако туристичко кретање:
Током времена јављали су се застоји у развоју туризма, међу последњим је и онај везан за нападе 11. септембра 2001. године и терористичке претње већим туристичким дестинацијама као што су Бали и Европски градови. Неке познате туристичке дестинације, укључујући Коста дел Сол, Балеарска острва и Канкун, изгубили су своју популарност као туристичка места, с променом светских туристичких трендова. У овом контексту, прекомерна изградња и уништење природне средине често повезаним са традиционалним типом туризма („сунце и море“) може довести до значајног деградирања туризма на тој дестинацији. Овако нешто се десило познаом шпанском летовалишту Коста Брава, које је 60их и 70их година било синоним за овакав тип туризма, данас се туристичка индустрија овог места суочава са великом кризом. Када је 26. децембра 2004. године, изазван земљотресом у Индијском океану, цунами погодио приобалне државе, погинуло је на десетине хиљада људи, а међу њима и велики број туриста. Ово, заједно са огромном операцијом чишћења приобалног подручија од последица цунамија, је зауставило или значајно успорило развој туризма у овом подручију. Светска туристичка организација предвиђа да ће међународни туризам наставити да расте годишњом стопом од 4 посто *. До 2020. Европа ће и даље остати најпопуларнија туристичка дестинација, али њен удео ће опасти са 60 процената у 1995. на 46 процената. Број путовања на дуже стазе ће расти мало брже од међурегионалних и до 2020. њихов удео ће порасти са 18 процената у 1995. на 24 процента. Свемирски туризам би требало да добије значајнији удео у првој четвртини 21. века, мада у поређењу са традиционалним видовима туризма, број туриста у орбити ће остати мали све док технологије као што је свемирски лифт не учине пут у свемир исплативијим. Градиће се подводни хотели, као што је Хидрополис, који би требало да се отвори у Дубаију током 2006. Неки футуристи очекују да ће се градити покретне хотелске платформекоје се могу привремено монтирати било где на планети. Посебни облици туризмаПоследњих деценија јавили су се разни облици туризма, од којих су многи постали веома популарни:
Види јошРеференце
Коришћена литература
Спољашње везеВикимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:
|
This article is from Wikipedia. All text is available under the terms of the GNU Free Documentation License.