Сунчев систем

Article on other languages:

del.icio.us del.icio.us
Digg Digg
Furl Furl
Reddit Reddit
Rojo Rojo
Add to OnlyWire

Сунчев систем или соларни систем је подручје у свемиру које чини барем једна звезда и објекти који се крећу у одређеној орбити око те звезде. Ти објекти могу бити: астероиди, комете, природни сателити, планете и слично.
Израз се обично користи за наш систем, у којем је Земља. Да се избегне збрка, други сунчеви системи називају се планетарни системи.
У већини других језика назив је изведен из речи Sol, што је латинско име за Сунце.

Садржај

Својства Сунчевог система

Небеска тела која чине Сунчев систем

Однос величина планета Сунчевог система у поређењу са величином Сунца

Сунце припада звездама спектралне класе Г2, где 99.86% масе система отпада на масу звезде.

  • Патуљасте планете су нова категорија небеских тела (уведена 2006. г.), које не испуњавају све критеријуме да би биле назване планете, али су сферична. Тренутно три тела су проглашена патуљастим планетама: Церес (у астериодном појасу између Марса и Јупитера) и Плутон и ЕрисКајперовом појасу).
  • Кентаури су ледена небеска тела налик на комете која имају нешто мање ексцентричну орбиту, која им омогућава да се задрже у подручју између Јупитера и Нептуна.
  • Транс-Нептунска тела
    • Кајперов појас је појас у облику диска који се простире иза планете Нептун у ширини од 30 АУ до 50 АУ од Сунца.
    • Оортов облак је хипотетични појас који се простире од 50,000 до 100,000 АУ од Сунца. Верује се да је ова област извор комета с дугим периодима.

Извор планетарних система и њихова еволуција

Уобичајено мишљење је да планетарни системи настају приликом стварања звезда као и приликом случајних судара звезданих система. Постоји још једна распрострањена теорија: да планетарни системи настају од звезданих облака или небула.

Сунчев систем и остали планетарни системи

Крајем деведесетих година двадесетог века човек је успео да пронађе доказе о постојању планета изван Сунчевог система. Откриће других планетарних система постало је могуће након изградње моћних оптичких телескопа на Земљи и развоја посебних електронских направа (дигиталних камера), рачунарских техника обраде података, и развоја доступних и јефтиних рачунарских мрежа. Кроз посматрање Доплеровог ефекта у сјају далеких звезда астрономи су успели да докажу постојање других планетарних система. При томе су приликом посматрања успели да установе масу као и својства орбите планета изван Сунчевог система.

Особине главних планета

Све особине и мере у доњој таблици су релативне у односу на планету Земљу:

Планета Пречник
екватора
Маса Пречник
орбите
Година Дан
Меркур 0.382 0.06 0.38 0.241 58.6
Венера 0.949 0.82 0.72 0.615 -243
Земља 1.00 1.00 1.00 1.00 1.00
Марс 0.53 0.11 1.52 1.88 1.03
Јупитер 11.2 318 5.20 11.86 0.414
Сатурн 9.41 95 9.54 29.46 0.426
Уран 3.98 14.6 19.22 84.01 0.718
Нептун 3.81 17.2 30.06 164.79 0.671
Патуљаста планета Пречник
екватора
Маса Пречник
орбите
Година Дан
Плутон* 0.24 0.0017 39.5 248.5 6.5
Ерида
Церера


*Међународни астрономски савез је сврставао Плутон у планете од његовог открића 1930. до 2006. године. Одмах по открићу Плутона установљено је да је сувише мали да би се третирао као планета. Такође, његова орбита не лежи у истој равни са орбитама осталих планета. Но, и поред ове две аномалије Плутон је био проглашен деветом планетом Сунчевог система. Разлог томе јесте чињеница да је био једина планета која је откривена на подручју САД[тражи се извор].



Сунчев систем
Slika:Solar System XXVII.png
Звезда: Сунце

Планете: Меркур | Венера | Земља (Месец) | Марс | Јупитер | Сатурн | Уран | Нептун


Патуљасте планете: Церера | Плутон | Ерида

Појас астероида | Кајперов појас | Ортов облак


This article is from Wikipedia. All text is available under the terms of the GNU Free Documentation License.