Article on other languages:
- Balkangebirge
- جبال_البلقان
- Serralada_dels_Balcans
- Balkanbjergene
- Balkangebirge
- Balkan_Mountains
- Montes_Balcanes
- Stara_planina
- Balkan_mendiak
- Balkanvuoret
- Grand_Balkan
- הרי_הבלקן
- Balkán-hegység
- Monti_Balcani
- バルカン山脈
- Haemus
- Stara_Planina
- Стара_планина
- Balkan_(gebergte)
- Balkanfjella
- Balkanfjellene
- Stara_Płanina
- Bálcãs_(cordilheira)
- Munţii_Balcani
- Балканские_горы
- Balkan_Mountains
- Malet_Ballkan
- Стара_планина
- Balkanbergen
- Koca_Balkan_Dağları
- Стара_Планина
- 巴尔干山脉
 |
del.icio.us |
 |
Digg |
 |
Furl |
 |
|
 |
Rojo |
| Add to OnlyWire |
Стара планина или Балкан припада моћном систему Балканских планина које се пружају од Црног мора на истоку, па све до Вршке чуке на западу. Дужина овог планинског система износи 530 километара.
Ова планина представља део пространог планинског венца који се назива Карпатско – балкански планински лук. У Србији се налази само његов мањи западни део. Као морфолошка целина омеђена је долинама Белог и Трговишког Тимока, и Височице, а на истоку је омеђена државном границом Србије и Бугарске. У меридијанском правцу се пружа скоро 100 километара, док у упоредничком правцу пружања максимална дужина износи око 30 километара (Пиротска котлина-Сребрна глава).
На северу масив Старе планине почиње од обронака Вршке чуке (692m н.в.).
Изразитији врхови Старе планине су :
- Црноглав (764m н.в.),
- Бабин зуб (1108m н.в.),
- Тресак (1000m н.в.),
- Ветрен (1330m н.в.),
- Орлов камен (1737m н.в.),
- Свети Никола (врх) (1380m н.в.),
- Миџор (2169m н.в.),
- Три чуке (1937m н.в.),
- Тупанар (1727m н.в.) и
- Сребрна глава (1933m н.в.).
Често се Старој планини припаја и Видлич (1413m н.в.) чији планински венац припада горњем Понишављу, међутим то није потпуно тачно. Видлич представља просторну антиклиналу, која је навучена преко старопланинске зоне, те стога, и морфолошки и тектонски, представља једну засебну целину.
Највиша тачка Старе планине у Србији је врх Миџор са висином од 2169 m н.в, а најнижа тачка је на излазу из долине Прлитског потока (132 m н.в.).
У Бугарској је највиши врх Ботев (2376 m н.в.).
У оквиру планинских климатских региона на Старој планини се могу издвојити:
- Прелазни или субпланински климатски регион на висинама између 600 и 1250 m н.в.
- Прави планински климатски регион на висинама између 1250 и 1900 m н.в.
- Високопланински климатски регион на висинама изнад 1900 m н.в.
Плеистоцена (вирм 3) снежна граница на Старој планини се налазила на висини од око 1700 m н.в.
Спољашње везе
- Б92: Опстанак - Стара планина: помама за оазом
- Асоцијација за очување и одрживи развој Старе планине
- Stara Planina Nature Park: Critically Endangered Species under Concrete?
Галерија слика
 Залазак сунца |
 Стара Планина - Вода и Небо |
 Зеленило Старе Планине |
 Стара Планина у магли |
 Стара Планина - Пирамида |
 Стара Планина - Плишана брда |
 Обронци Старе планине |
Обронци Старе планине у сумрак |
 Јелке на ободу Старе планине |
 Шуме Старе Планине |
| Планине Србије |  |
|
|---|---|---|
|
Дукат | Коћура | Бесна Кобила | Варденик | Чемерник | Руј-планина | Селичевица | Сталаћка брда | Буковик | Ресавски хумови | Кукавица | Видојевица | Јастребац | Јухор | Црни врх | Азањске планине Карпатске : Хомољске планине | Бељаница | Кучај | Мироч | Дели Јован |
||