|
Article on other languages:
|
Стара планина или Балкан припада моћном систему Балканских планина које се пружају од Црног мора на истоку, па све до Вршке чуке на западу. Дужина овог планинског система износи 530 километара. Ова планина представља део пространог планинског венца који се назива Карпатско – балкански планински лук. У Србији се налази само његов мањи западни део. Као морфолошка целина омеђена је долинама Белог и Трговишког Тимока, и Височице, а на истоку је омеђена државном границом Србије и Бугарске. У меридијанском правцу се пружа скоро 100 километара, док у упоредничком правцу пружања максимална дужина износи око 30 километара (Пиротска котлина-Сребрна глава). На северу масив Старе планине почиње од обронака Вршке чуке (692m н.в.). Изразитији врхови Старе планине су :
Често се Старој планини припаја и Видлич (1413m н.в.) чији планински венац припада горњем Понишављу, међутим то није потпуно тачно. Видлич представља просторну антиклиналу, која је навучена преко старопланинске зоне, те стога, и морфолошки и тектонски, представља једну засебну целину. Највиша тачка Старе планине у Србији је врх Миџор са висином од 2169 m н.в, а најнижа тачка је на излазу из долине Прлитског потока (132 m н.в.). У Бугарској је највиши врх Ботев (2376 m н.в.). У оквиру планинских климатских региона на Старој планини се могу издвојити:
Плеистоцена (вирм 3) снежна граница на Старој планини се налазила на висини од око 1700 m н.в. Спољашње везе
Галерија слика
|
|||||||||||||||||||||||||||||
This article is from Wikipedia. All text is available under the terms of the GNU Free Documentation License.