|
Article on other languages:
|
Скупштина (парламент) је политичка установа која има законодавну и уставотворну власт у савременом политичком систему. У данашњем облику, настала је тек два-три века уназад као једна од најважнијих тековина грађанске револуције и као један од темеља демократије и грађанске државе. Реч „скупштина“ потиче од глагола „скупљати“, а означава место на коме се скупљају представници народа. Страни назив „парламент“ потиче од parlare, што значи говорити, расправљати. Најстарији парламент је Исландски Алтинг основан 930. године. Код словенских народа, почеци скупштинског живота сежу у прошлост, када су на народним саборима представници народа (обично „виђенији“ људи или управници области), на позив владара, расправљали о најважнијим државним питањима. Парламент се историјски развио у Енглеској, а првобитна намена му је била у домену одређивања висине пореза, да би се потом опсег одлучивања проширио на суд и, коначно, законодавство. Скупштина може бити једнодомна, дводомна или из више домова (ретко), а у данашњем политичком животу, у унитарним државама, доњи дом је обично јачи, док су у федералним једнаки (горњи дом је обично дом федералних јединица). Врсте скупштина у СрбијиПостоје три врсте скупштина у Србији: скупштине општина, Скупштина покрајине и Народна скупштина Србије. Називи за парламенте у светуПољска- Сејм Македонија- Собрање Исланд- Алтинг Норвешка- Стортинг Данска- Фолкетинг Шведска- Риксдаг Израел- Кнесет Украјина- Рада Иран- Меџлис Шпанија- Кортес САД- Конгрес Русија- Дума Хрватска- Сабор Албанија- Кувенди Види још
|
This article is from Wikipedia. All text is available under the terms of the GNU Free Documentation License.