Норвешка:

Норвешка


Застава	Грб

крилатица: Alt for Norge
(Све за Норвешку)

Химна
Ja, vi elsker dette landet

Главни град

Осло
59°56′N 10°41′E

Службени језик норвешки ¹

Влада

Уставна монархија

- Краљ Харалд V

- Премијер Јенс Столтенберг

Стварање 17. мај 1814.

- Независност Из уније са Шведском

- Објављена 7. јун 1905.

- Призната 26. октобар 1905.

Површина

- Укупно 324.220 km² (68 ².)

- Вода (%) 6

Становништво

- 2008. 4.777.100 (114.)

- 2001 попис 4.520.947

- Густина 14/km² (166.)

БДП (ПКМ) 2005 приближно

- Укупно $194.7 милијарди (42.)

- По глави становника 42.056 (2.)

ИХР (2003) 0,963 (1.) –

Валута Круна ² (NOK)

Временска зона UTC +1, +2 (CET, CEST)

Интернет домен .no ³

Позивни број +47

¹Званични језик је Норвешки Бокмал и Њоркс. Додатни Сами је ко-званилни у шест општина и фински у једној општини.
² Без Свалбарда и Јан Мајена
³Два додатна интернет домена, али се не користе: .sj за Свалбард и Јан Мајен; .bv за Буве острво

Историја

Викинзи су два века пљачкали и палили Европу док нису прихватили хришћанство 994. за време владавине Олафа Тругвасона. Промене у краљевини трајале су као процес још неколико векова.

Норвешка је 1397. године ушла у унију са Данском и у том савезу остала следећих 400 година. 1814. Норвежани су се одвојили од Данске и донели свој устав. Швеђани су тада окупирали Норвешку војном силом, али су ипак допустили да Норвешка задржи свој устав под условом да остане у унији под шведском круном. Национални осећаји бујали су у 19. веку и национални романтизам достигао је врхунац 1905. године кад је Норвешка мирним путем, референдумом изборила независност. Иако је била неутрална током Првог светског рата, ипак је претрпела знатне губитке у морнарици и незапамћену привредну штету. Норвешка је јавно прогласила неутралност на самом почетку Другог светског рата, али је Нацистичка Немачка окупирала пуних пет година.

Политику неутралности напустила је 1949. године и приступила НАТО савезу. Откриће нафте и гаса раних 60-их година у норвешким територијалним водама потпуно је променило економску слику земље која је дотада била најсиромашнија скандинавска земља и спадала је у мање развијене земље Европе. На референдуму 1994. грађани Норвешке одбили су придруживање Европској унији. Данас им је главни задатак одржање највишег личног стандарда у Европи и планирање шта чинити кад се исцрпе резерве природних енергената. Током деведесетих, Норвешка је основала нафтни фонд са циљем да се скупи довољно средстава како би земља по нестанку нафте практично могла да живи од финансијских прихода. Вредност фонда је 2006. године премашила 200 милијарди долара.

Географија

Норвешка се такође назива и Земља хиљаду фјордова.

Највиши врх у Норвешкој је Галдхопиген 2.469 m. Само 2,28% тла је обрадиво. Норвешка има најнеприступачнију и најразведенију обалу на свету. Има, што мањих, што већих 50.000 острва.

Становништво

Насељена је са 4.574.561 становника, просечна старост им је 55 година. Писменост у Норвешкој је 65%. Највећи број Норвежана су лутерани, 86% осталих протестаната и католика има око 3%, остало су неопредељени. Има два службена језика букмал (ближи данском) 86% и ниношк (ближи шведском) 19% (број је већи од 100% јер неки подједнако добро говоре оба). Највећа аутохтона национална мањина у Норвешкој су Сами (Лапонци) и има их око 20.000.