Нигерија:


Застава	Грб

крилатица: Unity and Strength, Peace and Progress
Јединство и снага, мир и прогрес

Химна
Arise O Compatriots, Nigeria's Call Obey

Главни град

Абуџа

Службени језик

енглески

Председник: Умару Јар-Адуа

Премијер: Гудлак Џонатан

Независност: Од ВБ
1. октобар 1960.

Површина

- Укупно 923.768 km² (31.)

- Вода (%) 1,4

Становништво

- 2006. 140.003.542 (9.)

- Густина 147/km²

Валута Наира (100 кобоа)

Временска зона UTC +1

Интернет домен .ng

Позивни број +234

Нигерија (званично Савезна Република Нигерија) је држава у западној Африци. На југу излази на Гвинејски залив део Атлантског океана. Дужина обале је 853 km, а копнене границе 4047 km. На западу граничи Бенином (773 km), северу Нигером (1497 km), североистоку Чадом (87 km), истоку Камеруном (1690 km). Главни град је 1991. из Лагоса премештен у Абуџу, нови град изграђен од 1976. - 1991. на месту изабраном због централног положаја и здраве климе 480 km западно од Лагоса. Нигерија је најмногољуднија земља Африке и међу 10 најмногољуднијих земаља света. Састоји се из 36 држава и територије главног града Абуџа.

Историја

Прва позната цивилизација на нигеријском подручју била је она народа Нок који је од 500. пне. до 200. не. живео на висоравни Јос, а по степену развоја припадао је гвозденом добу.

Северном Нигеријом је од 9. века током више од 600 година доминирало трговачко царство Канем-Борну са седиштем око језера Чад. Своју моћ је темељило на прекосахарској трговини са северноафричким Берберима. Почетком 19. века исламски реформатор Усман дан Фодио подвргнуо је контроли народа Фулани велик део нигеријског севера. Од 15. до 17. века на југозападу се развило краљевство Ојо народа Јоруба, а на југоистоку царство Бенин народа Едо.

Европски трговци су у раздобљу од 17. до 19. века на обали успоставили станице за трговину робовима које су транспортовали на амерички континент. У 19. веку су робови као главна роба замењени другим богатствима, на пример палминим уљем. На прелазу 19. у 20. век подручје Нигерије колонизовала је Велика Британија, испочетка је поделивши на Северну и Јужну Нигерију. Обе колоније су уједињене 1914. Британци су локалним поглаварима оставили значајне овласти, посебно на исламском северу, док је југ хришћанизован, а донекле и европеизиран, што је погодовало привредном развоју и учинило југ богатијим, а његове становнике боље образованима.

Након Другог светског рата Британија је као одговор на растући нигеријски национализам започела пренос власти на домаће становништво у оквиру федералне структуре условљене антагонизмом великог броја етничких група и две главне религије, хришћанства и ислама. 1960. године земља је постала независна федерација три регије које су задржале велик степен самоуправе.

У 1966. у земљи су се догодила два узастопна државна удара у којима су доминацију преузели војни часници, прво са југа, а онда са севера земље. Недуго након тога југоисточна регија је у којој је већину чинио народ Игбо, изложен прогонима на северу, прогасила независност као Република Биафра, чиме је започео троипогодишњи грађански рат; Биафра је уз велике људске жртве побеђена. У седамдестима је у Нигерији почело вађење нафте, али приходи од њене продаје нису значајније допринели побољшању животног стандарда већине становништва.

Од 1970. до 1998. на власти су се смењивале војне и корумпиране цивилне владе. Посебно је злогласан био режим генерала Санија Абаче (1993. – 1998.) за време ког су погубљени бројни политички противници, међу њима и познати новинар Кен Саро-Виwва. Након Абачине смрти одржани су слободни председнички избори на којима је победио данашњи председник Олусенгун Обасанџо.

Влада

Политичке поделе

Састоји се из 19 федеративних држава и главног града.

Географија

Излази на Атлански океан. Рељеф уз океан низије као и у унутрашњости а на северу планине (највиши врх Џос 2010 m). Планине се налазе и на истоку (Адамове планине). Клима тропска и степска углавном на северу.

Становништво

Становништво чини око 100 етничких група. Међу њима су најбројнији Хауса 29% на северу уз њих и Фулани 11%и Канури 4%. На југозападу Јоруба 20 % на југоистоку Игбо 18%, Иџо, Тви и други. Скоро половина становника су муслимани који су у већини на северу и западу.

Најбројнија верска заједница у земљи су муслимани (50%), следе хришћани (40%, највише католика, али има и англиканаца, пентекосталаца и евангелика) и припадници домаћих вера (10%).

У последњих неколико година верске разлике су избиле у први план, изразито на северу где је у неким федералним јединицама уведен у потпуности или деломично исламски шеријатски закон.

Привреда

Има велики утецај страног капитала, али све више покушава законима да одржава барем одређени удео. Имају велико рудно благо. Све више опада пољопривреда. Нафтни сектор још увек чини 20% БДП-а, учествује са око 95% у укупном извозу и доприноси 65% прорачунских прихода. Углавном некомерцијални пољопривредни сектор не може се носити са повећањем броја становника па је Нигерија увозник хране.

БДП је за 2004. процењен на 1.000 долара по становнику (мерено по ППП-у).