 |
del.icio.us |
 |
Digg |
 |
Furl |
 |
|
 |
Rojo |
| Add to OnlyWire |
Координате: 20° 17′ ЈГ Ш, 57° 33′ ИГД
| крилатица: Stella Clavisque Maris Indici | |
| Химна Домовина (химна) |
|
 |
|
| Главни град | Порт Луис |
| Службени језик | енглески |
| Влада | Република |
| - Председник | Анеруд Џугнаут |
| - Премијер | Навинчандра Рамгулам |
| Независност | Од УК |
| - Датум | 12. март 1968. |
| - Република | 12. март 1992. |
| Површина | |
| - Укупно | 2.040 km² (179.) |
| - Вода (%) | 0,05 |
| Становништво | |
| - 2005. | 1.145.000 (153..) |
| - Густина | 603/km² (17..) |
| БДП (ПКМ) | 2005 приближно |
| - Укупно | $17,08 милијарди (115..) |
| - По глави становника | $13,703 (51..) |
| Валута | Рупи (MUR) |
| Временска зона | UTC +4 |
| Интернет домен | .mu |
| Позивни број | +230 |
Република Маурицијус (Republic of Mauritius, République de Maurice) је острвска држава у југоисточном Индијском океану, око 855 km источно од Мадагаскара, 2000 km од источне обале Африке. Поред острва Маурицијус у саставу републике се налазе и оства Св. Брандон, Родригез, као и острвска група Агалега.
Садржај |
Историја
Главни чланак: Историја Маурицијуса
Острво су открили Португалци 1505. године. Први колонизатори су били Холанђани који су населили острво 1638. године, дајући му име по принцу Морису од Насауа. Французи су владали острвом током осамнаестог века, а острву су дали име Ile de France. Британци су се искрцали у тајности 2. септембра 1810. године на најсевернијој тачки оства Cap Malheureux ("Малерозни рт", како је добила име од француза) одакле су преузели цело острво и вратили му име Маурицијус. 1835. године је укинуто ропство, када је почела велика имиграција радника из осталих британских колонија, навише са индијског подконтинента.
Маурицијус је независност добио 1968, када је држава постала република. Маурицијус је демократска земља и једна је од најразвијенијих земаља Африке.
Политика
Главни чланак: Политика Маурицијуса
На челу државе се налази председник, кога бира парламент (National Assembly) на период од пет година. Парламент има 62 посланика који се бирају на изборима, док се 4 до 8 посланика бирају из реда националних мањина. Владом управља премијер и Веће министара.
Провинције
Главни чланак: Провинције Маурицијуса
Острво Маурицијус је подељено у 9 провинција:
Четири острва која припадају Маурицијусу се:
Географија
Главни чланак: Географија Маурицијуса
Маурицијус површине 1864 km2 је заједно са Реунионом и Родригезом, део Маскаренских острва. Овај архипелаг је формиран низом вулканских ерупција. Маурицијус је настао пре око 8 до 10 милиона година. На том подручју више нема вулканских активности.
Родригез, као друго највеће острво са око 35500 становника, налази се 560 km источно од Маурицијуса. Два оства Агалега, 1000 km северно од Маурицијуса имају укупно око 300 становника који се углавном баве експлоатацијим кокоса. Св. Брандон је архипелаг од око 16 малих оства и још скоро 25 неименованих пешчаних спрудова укупне површине 1,3 km2, на око 300 km североисточно од Маурицијуса, који су углавном користили гусари као склониште.
Око самог Маурицијуса, скоро целим обимом, постоји корални гребен који штити оство од великих океанских таласа као и ајкула, па је пливање у лагуни потпуно безбедно за разлику од већине других океанских острва. Када је оство настајало, вулкан се слегао а целим обимом вуклана издигао се део тла од којег је касније настао тај заштитни гребен. У самој лагуни (простору између гребена и острва) дубина воде не прелази 4 метра, а најчешће је између 2 и 3 метра. Само на југоисточном делу острва на којем су углавном рибарска села, као и местимично на источном делу постоје "рупе" у гребену, односно сам гребе није потпуно затворен, али ту ионако скоро да и нема хотела и туристичких садржаја. У те делове углавно долазе заљубљеници у сурфовање.
Највиши врх Маурицијуса је Питон де ла Ривиер Ноар висок 828 m.
Клима на острву је тропска, зиме су топле и суве (мај-новембар), а лета влажна и врела (новембар-мај). Циклони који лети настају око острва Дијего Гарсија испод обале Шри Ланке на свом путу ка афричком континенту углавном пролазе изнад Маурицијуса и заврше на источној обали Африке, најчешће страда Мадагаскар. Циклони обично само "закаче" Маурицијус али дешава се на сваких неколико година да пређу и преко самог острва када страдају углавном мале и трошне куће као и високе палме. Хотели и зидане куће су потпуно безбедни.
Главни и највећи град је Порт Луис, који се налази на западној страни оствар. Други већи градови су Кјурпајп, Роуз Хил, Катр Боне и Вакоа. Најпознатије туристичке дестинације се налазе на северозападној и северној страни оства од којих се истиче Гранд Беј са великим бројем хотела.
Економија
Од стицања независности 1968, Маурицијус је развио економију засновану на агрикултури, са индустријом и туризмом који бележе стални пораст. За разлику од већине афричких земаља који су по добијању независности углавном уништили све што име је остало од претходних колонијалних власти, на Маурицијусу није направљена таква грешла па је зато мало острво Маурицијус постало једна од водећих економија Африке. Годишњи пораст бруто националног дохотка је 5% до 6%.
Шећерна трска се узгаја на око 90% култивисаног земљишта и чини око 25% извоза. Незапосленост на Маурицијусу је око 7%.
У последњим деценијама економија се значајно ослања и на туризам, нарочито на северном делу острва. Изграђен је велики број хотела високе класе у које редовно на одмор долазе председници држава (Франсоа Митеран) као и друге познате личности.
Становништво
Главни чланак: Становништво Маурицијуса
На острву живи око 1,2 милиона становника. Два званична језика на Маурицијусу су енглески и француски. Широко је распрострањен Маурицијски креолски језик. То је језик којим су се афрички робови споразумевали са својим француским робовласницима онако како су они "чули" да се изговара, као што у Африци такозвани енглески креолски језик, који погрдно зову пиджн инглиш (Pidgin english) вуче корене из енглеског. Ради илустрације разлике између француског и креолског, француска реч мадмоазел (госпођица, фр. madmoaselle) на креолском се изговара "мамзел". Касније су у тај језик унете и речи из енглеског па и других језика а писани креолски је развијен тек шездесетих година прошлог века.
Скоро све светске религије су заступљене на Маурицијусу а са преко 50% доминира Хиндуизам, затим Хришћанство (28%), и Ислам (17%).
Поред потомака европљана, африканаца, индијаца, пакистанаца, тамила, на оству живи и око 5% кинеза. Интересантно је да иако се труде да се не мешају превише, на острву се лако могу пронаћи мешавине свих раса. Креоли су углавном потомци робова који су у време фрацнуске власти довођени из Африке и са Мадагаскара, док је у време британске владавине по аболицији ропства 1835. године почела имиграција радника са индијског подконтинента.
Док је северни део острва (уз обалу од северозапада, преко севера до североистока) углавном окренут туризму, па се тако и становништво у том делу оства углавном одлучује за услужне делатности, јужни, сиромашнији део острва је углавном окренут пољопривреди и риболову. На централном делу оства, у местима Роуз Хил, Катр Борн, Кјурпајп углавном живи урбано становништво које је у великом проценту запослено у Порт Луису или у многобројим хотелима на ободима острва.
На острву живи и ради доста високо квалификованих радника из Европе.
Култура
Главни чланак: Култура Маурицијуса
Измешана колонијална прошлост се одразила на културу Маурицијуса. Кухиња је мешавина индијске, француске и креолске кухиње, одликује се изузетно зачињеном храном снажног укуса. Становништво најчешће вечери проводи у неком од великог броја ресторана широм целог острва и може се наћи храна за свачије укусе, од индијских ресторана, преко кинеских, креолских, јужноафричких па до ресторана са европском кухињом. Такође су присутни и велики светски ланци ресторана.
Маурицијус може да се похвали и квалитетним пивом, као и румом који се прави од шећерне трске још од времена првих колониста. Сама производђа рума је у XIX веку доста допринела економском процвату када су основане бројне дестилерије.
Маурицијус је пета земља на свету која је 1847. године увела поштанске марке, а један пар маркица је скоро легендаран у филателији, познате као "Mauritius Post Office stamps" представљају једне од најређих и најцењенијих маркица због самог датума и наводне штампарске грешке.
Туристичке информације
На Маурицијусу се вози левом страном, као у енглеској. Са међународног аеродрома Plaisance постоје редовне авио линије ка свим већим светским градовима. Поред Air Mauritius, из Европе ка Маурицијусу лете и Air France, Alitalia, British Airways kao i Lifthansa.
Користи се струја од 220 волти. Пушење на јавним местима је забрањено осим на посебно означеним местима. Веома дуго је за трговину дрогом законом била запрећена смртна казна која је укинута али су казне остале изузетно жестоке. На острву не постоји ризик од маларије и сличних тропских болести, али треба бити опрезан са пијаћом водом, препоручује се флаширана вода за пиће.
Додо
Додо птице су били потомци подврсте голубова које су се населиле на Маурицијусу пре 4 милиона година. Како нису имале природних непријатеља, изгубиле су потребу да беже од предатора и током еволуције изгубиле су моћ летења. Живеле су и гнездиле се на земљи хранећи се воћем које је падало са дрвећа. На острву није било сисара, а велики број птица живео је у густим шумама.
Португалци, као први људи који су крочили на тло острва, оснивају на острву колонију која је углавном служила трговачким бродовима као место за одмор на дугом путу ка Индији. Додо, која је тежила и до 25 килограма, била је одличан извор свежег меса па су их Португалци радо ловили и уживали у укусном месу. По одласку Португалаца, на острво долазе Холанђани који овај пут оснивају праву колонију и доносе са собом домаће животиње, укључујући свиње па и мајмуне, а уз бродове долазе и пацови који се касније насељавају на острво. Све ове животиње храниле су се јајима птице додо, чиме су врло брзо довеле до потпуног изумирања ове врсте. Последњи додо убијен је 1681. године што значи да је после 4 милиона година било довољно нешто више од 150 година да се потпуно истреби додо.
Додо се данас налази на грбу републике Маурицијус.
Спољашње везе
- Универзитет Маурицијус
- University of Technology, Mauritius
- Servihoo web portal - Mauritian portal
- Mauritius Info - Mauritian portal
- TopFm Radio - Live, local, Mauritian radio station
- Mauritius broadcasting Corp. - Public TV/Radio Broadcasting
- Government of Mauritius - Official governmental site
- Mauritius Tourism Promotion Authority - Official tourism site
- LookSmart - Mauritius directory category
- Open Directory Project - Mauritius directory category
- Yahoo - Mauritius directory category
- The Dutch in Mauritius The Dutch in Mauritius
- Pre-Mauritius Banknotes - 18th Century Banknotes from Isles de France et de Bourbon
 |
Северна | Алжир · Египат · Западна Сахара · Либија · Мароко · Судан · Тунис |
 |
Западна | Бенин · Буркина Фасо · Гамбија · Гана · Гвинеја · Гвинеја Бисао · Зеленортска острва · Либерија · Мали · Мауританија · Нигер · Нигерија · Обала Слоноваче · Сенегал · Сијера Леоне · Того |
 |
Централна | Ангола · Демократска Република Конго · Екваторијална Гвинеја · Габон · Камерун · Република Конго · Сао Томе и Принципе · Централноафричка Република · Чад |
 |
Источна | Бурунди · Еритреја · Етиопија · Замбија · Зимбабве · Кенија · Комори · Мадагаскар · Малави · Маурицијус · Мозамбик · Руанда · Сејшели · Сомалија · Танзанија · Уганда · Џибути |
 |
Јужна | Боцвана · Јужноафричка Република · Лесото · Намибија · Свазиленд |
|
|
||
|
Зависне територије |
||
