Article on other languages:
- Kameroen
- Kamerun
- ካሜሩን
- Camerún
- الكاميرون
- Camerún
- Kamerun
- Камерун
- Kamerun
- ক্যামেরুন
- ক্যামেরুন
- Kameroun
- Kamerun
- Camerun
- Cameroon
- Kamerun
- Kamerun
- Камерун
- Camerŵn
- Cameroun
- Kamerun
- Kamerun
- ކެމަރޫން
- Καμερούν
- Cameroon
- Kameruno
- Camerún
- Kamerun
- Kamerun
- کامرون
- Camerun
- Kamerun
- Cameroun
- Cameron
- Kameroen
- Camarún
- Camarun
- Camerún_-_Cameroun
- Cameroon
- קמרון
- Kamerun
- Kamewoun
- Kamerun
- Կամերուն
- Camerun
- Kamerun
- Cameroon
- Cameroon
- Kamerun
- Kamerun
- Kamerún
- Camerun
- カメルーン
- Kamerun
- კამერუნი
- Kamirun
- Кәмерун
- ಕ್ಯಾಮರೂನ್
- 카메룬
- Kamerûn
- Kameroun
- Cameronia
- Kamerun
- Camerun
- Kamerun
- Kamerūnas
- Kamerūna
- Камерун
- കാമറൂണ്
- कामेरून
- Cameroon
- Camerun
- Camerun
- Kamerun
- Kameroen
- Kamerun
- Kamerun
- Kamerun
- Cameron
- Камерун
- Cameroon
- Cameroon
- Kamerun
- Cameron
- کېمرون
- Camarões
- Kamirun
- Camerun
- Камерун
- केमेरून
- Camerun
- Kamerun
- Kamerun
- Cameroon
- Kamerun
- Kamerun
- Kameruni
- Камерун
- Kamerun
- Kamerun
- Kamerun
- Kamerůn
- கமரூன்
- కామెరూన్
- ประเทศแคเมอรูน
- Cameroon
- Kamerun
- Cameroon
- Камерун
- کیمرون
- Kamerun
- Camerun
- Cameroon
- Kamerunän
- Kamerun
- קאמערון
- Kamẹróòn
- 喀麦隆
 |
del.icio.us |
 |
Digg |
 |
Furl |
 |
|
 |
Rojo |
| Add to OnlyWire |
Координате: 2°-13° сгш, 8°-16° игд
| крилатица: Paix, Travail, Patrie (француски: мир, рад, отаџбина)'' |
|
| Химна Ô Cameroun, Berceau de nos Ancêtres |
|
 |
|
| Главни град | Јаунде |
| Највећи град | Дуала |
| Службени језик | француски и енглески |
| Председник: | Пол Бија |
| Премијер: | Ефраим Инони |
| Независност: | Од Француске и УК 1. јануара 1960. |
| Површина | |
| - Укупно | 475.442 km² (53.) |
| - Вода (%) | 1.3 |
| Становништво | |
| - 2005. | 17.795.000 (58.) |
| - Густина | 34/km² |
| Валута | ЦФА франак |
| Временска зона | UTC +1 |
| Интернет домен | .cm |
| Позивни број | +237 |
Камерун, званично Република Камерун (фр. République du Cameroun, енгл. Republic of Cameroon), је држава у централној Африци. Граничи се са Нигеријом, Чадом, Централноафричком републиком, Републиком Конго, Габономм Екваторијалном Гвинејом и Гвинејским заливом. Камерун је био Немачка колонија све до Првог светског рата, после кога је подељен између Француске и Британије. Француски Камерун је постао независан 1960. а 1961. се ујединио са Британским делом Камеруна да би се створила Федерална Република Камерун. 1972. је преименован у Уједињена Република Камерун, а 1984. у Република Камерун.
Садржај |
Историја
 |
За више информација погледајте Историја Камеруна |
Први становнци Камеруна су били Пигмејски народ Бака које су касније заменила Банту племена. Први европљани на овом подручју су били Португалци који су стигли око 1500. године, али нису основали сталне колоније. Камерун је потпуно колонизиран тек у касним 1870-им када је ово подручје припало Немачкој. Након Првог светског рата колонију су поделиле Француска и Британија. Француски Камерун је стекао независност 1960., а годину дана касније оба дела су се ујединила. Први председник Камеруна је био Ахмеду Ахиџо који је владао до 1982. Његова владавина се сматра ауторитарном, чак и диктаторском, али је земљи донео стабилност и онемогућио покушаје државног удара. Наследио га је садашњи председник Пол Бија.
Географија
|
За више информација погледајте Географија Камеруна |
Камерун се дели на четири географске целине: на западу уз нигеријску границу пружа се планина Камерун са истоименим највишим врхом (4095 м), уједно и највишом планином овог дела Африке; на југу се налази обална низија која према унутрашњости прелази у пошумљену висораван чија висина не прелази 1000 м; у средишњем делу земље рељеф се поступно уздиже до висоравни Адамаоуа (1400 м), а на северу, где доминира савана и сува степа, надморска висина поновно пада према језеру Чад.
Становништво
|
За више информација погледајте Демографија Камеруна |
Етнички и верски Камерун је изразито хетерогена земља. Многобројни народи могу се поделити у пет група чија територијална расподела одговара географској подели: народи западних планина (31%, најзначајнији Бамилеке и Бамун), народи обалних тропских шума (12%, најбројнији Баса и Дуала), народи тропских шума у унутрашњости (18%, најбројнији Бети-Пахуин, народ председника Бија), народи северних сушних подручја (14%, најбројнији Фулани) и Кирди, становници северне пустиње и средишње висоравни.
Хришћанство је присутно на југу, а Ислам на северу земље. Око половине становништва припада анимистичким религијама.
Дјала, на обали Гвинејског залива, је највећи камерунски град и главна лука са више од 2 милиона становника. Главни град Јаунде са око 1,5 мил. је у унутрашњости земље.
Привреда
|
За више информација погледајте Привреда Камеруна |
Камерун је врло богат природним ресурсима. Две трећине извоза чини нафта, а извози се још и какао, кафа и дрво. БДП је у 2004. износио 1.900 УСД по глави становника, мерено по ППП-у. Привреду оптерећују велика и корумпирана бирократија као и споре и недовољне реформе. Кроз Камерун пролази нафтовод којим се извози нафта из суседног Чада.
Спољашње везе
 |
Северна | Алжир · Египат · Западна Сахара · Либија · Мароко · Судан · Тунис |
 |
Западна | Бенин · Буркина Фасо · Гамбија · Гана · Гвинеја · Гвинеја Бисао · Зеленортска острва · Либерија · Мали · Мауританија · Нигер · Нигерија · Обала Слоноваче · Сенегал · Сијера Леоне · Того |
 |
Централна | Ангола · Демократска Република Конго · Екваторијална Гвинеја · Габон · Камерун · Република Конго · Сао Томе и Принципе · Централноафричка Република · Чад |
 |
Источна | Бурунди · Еритреја · Етиопија · Замбија · Зимбабве · Кенија · Комори · Мадагаскар · Малави · Маурицијус · Мозамбик · Руанда · Сејшели · Сомалија · Танзанија · Уганда · Џибути |
 |
Јужна | Боцвана · Јужноафричка Република · Лесото · Намибија · Свазиленд |
|
|
||
|
Зависне територије |
||
