Жива је заступљена у земљиној кори у количини од 0,05 ppm (енгл.parts per million). Најважнији минерали живе су:
цинобер HgS
каломел Hg2Cl2
Особине
Жива раствара метале (изузетак су: гвожђе, платина, волфрам и молибден. Поседује велику испарљивост - при температури од 20oC у ваздуху се налази 14 mg Hg m-3 у стању динамичке равнотеже. Праг безбедности живе у ваздуху износи 0,05 mg Hg m-3 ваздуха, зато просута жива претставља потенционалну опасност од тровања.
Примена
руда живе
Жива се користи за пуњење термометара, барометара, манометара... Велике количине живе се користе за добијање сребра и злата и за продукцију експлозивних матерјала.
Једињења живе такође имају велику примену:
хлорид живе(I) - каломел, користи се у медицини, за прављење електрода и као средство за заштиту биљака
хлорид живе (II) - сублимит, служи као катализатор у органским синтезама, у металургији, као средство за дезинфекцију.
Hg(CNO)2 има примену у производњи детонатора.
Ако жива доспе у водену средину, микроорганизми је прерађују тако да настаје металоорганско једињење које се раствара у мастима.
Многе трагичне догађаје су изазвала баш органска једињења живе на пример у Јапану, Гватемали, Ираку, Пакистану. Сви ти случајеви су били изазвани коришћењем намирница које су биле затроване живом. У ираку је 1971-1972 помрло преко 3000 људи због коришћења пшенице која је у себи садржала фенилживе. Уношење алкалних једињења живе у људски организам жива помоћу крвотока долази до можданих ћелија онемогућавајући мозгу долив крви и изазивајући поремећаје у нервном систему. Катјони живеHg2+ и Hg22+ имају различите особине. Катјон Hg22+ припада I групи катјона, а катјон Hg2+ II.