Article on other languages:
- Edat_de_Fierro
- عصر_حديدي
- Edá_del_Fierro
- Жалезны_век
- লৌহ_যুগ
- Oadvezh_an_houarn
- Željezno_doba
- Edat_del_ferro
- Doba_železná
- Тимĕр_ĕмĕр
- Oes_yr_Haearn
- Jernalder
- Eisenzeit
- Εποχή_του_Σιδήρου
- Etè_dal_fèr
- Iron_Age
- Ferepoko
- Edad_del_Hierro
- Rauaaeg
- Burdin_Aro
- عصر_آهن
- Rautakausi
- Âge_du_fer
- Izertiid
- Idade_do_Ferro
- תקופת_הברזל
- लौह_युग
- Željezno_doba
- Vaskor
- Zaman_Besi
- Járnöld
- Età_del_ferro
- 鉄器時代
- რკინის_ხანა
- 철기_시대
- Iezertied
- Geležies_amžius
- Dzelzs_laikmets
- Железно_доба
- Zaman_Besi
- Iesentiet
- IJzertijd
- Jarnalderen
- Jernalderen
- Edat_dau_Fèrre
- Epoka_żelaza
- Idade_do_Ferro
- Epoca_Fierului
- Железный_век
- Etati_dû_ferru
- Željezno_doba
- Iron_Age
- Železná_doba
- Železna_doba
- Järnåldern
- இரும்புக்_காலம்
- ఇనుప_యుగము
- ยุคเหล็ก
- Demir_Çağı
- Залізний_вік
- Età_del_fero
- Thời_đại_đồ_sắt
- Yzertyd
- 铁器时代
 |
del.icio.us |
 |
Digg |
 |
Furl |
 |
|
 |
Rojo |
| Add to OnlyWire |
Гвоздено доба је најмлађи период праисторије, који смењује бронзано доба и траје до почетка нове ере. Ово је доба када је човек овладао производњом и употребом гвожђа, које улази у широку примену, металургијом и када се јавља први новац.
За почетак гвозденог доба се сматра 1000. година п. н. е. када се знање о топљењу гвожђа проширило Блиским истоком и Грчком. У средњој и јужној Европи говздено доба почиње у 9 веку пне (у Грчкој се завршава протогеометријски период). Претпоставка је да се развија самостално. Обрада гвожђа хладним ковањем почиње негде на Блиском истоку око 6000. г. пне. У западној Европи Келти су били први који су употребљавали гвожђе. У француској школи овај период се назива "протоисторија".
Садржај |
Најстарији налази гвоздених предмета
Око 4000. године п. н. е. појављују се предмети израђени од гвожђа из метеорита. Разлика између метеоритског и металуршког гвожђа се види у већем садржају никла код метеоритског. Овакво гвожђе се јавља у великим цивилизацијам (на пример у гробу царице Шубад у Египту крајем 4. миленијума) У више гробова асирских владара јавља се гвоздени накит, у 2. миленијуму. Око 1500. године п. н. е. Хетити, који су живели на подручју данашње Турске, чували су тајну обраде гвожђа. У Тел-Амарни када су хетитски краљеви поклонили Аменхотепу III и Ехнатопу (1418-1400 п. н. е. ) предмете од гвожђа. Гвоздени предмети су пронађени и у Тутанкамоновој гробници. Рамзесу III (1317—1250 п. н. е. ) су поклањани гвоздени мачеви, што нам је познато са глинених плочица. На фрескама Рамзеза III у Медикет хабу представљене су борбе "народа са мора" и Египћана, војске су различито наоружане, представљена су копља различите боје - сива представља гвожђе а оранж - бакар и бронзу. У Европи се гвожђе први пут јавља на грчким острвима, у гробовима из око 1100 године п. н. е. Најчешће је то накит, огрлице и прстење, или бодежи од бронзе са гвозденим нитнама. Гвожђе је пронађено на Криту на планини Иди (веза са Хефестом и митом по коме су патуљци топионичари радили у пећини). Сматра се да у Европу стиже касније, преко Кавказа, доласком Кимераца.
Опште карактеристике периода
Почетком овог периода, када гвожђе улази у широку примену, накит и оружје постају масивнији, керамика губи декоративност. Експлоатација рудних богатстава подстиче развој занатства и трговине. Долази до појачаних популационих кретања, што изазива и немире, сукобе.
Насеља се подижу на утврђеним узвишењима, градинама.
Некрополе се састоје од група тумула. Чешћи облик сархањивања је инхумација. Крајем овог периода јављају се велики тумули са сложеним погребним ритуалом ограниченим бројем сахрана и великим бројем прилога од сребра, злата, оружја, металних посуда и керамике. Ово доказује почетак стварања племенске аристократије.
Датовање
Основна подела извршена је крајем 19. века на два периода:
- старије гвоздено доба Халштат (800-500 година п. н. е.)
- млађе гвоздено доба Латен (од 500 до краја првог миленијума, односно доласка Римљана)
Монтелиус је поделио гвоздено доба северне Европе на 8 фаза Рајнеке је поделио старије и млађе гвоздено доба средње евопе на по 4 фазе А-Д.
- Халштат А-Б - позно брозано доба
- Халштат Ц-Д - гвоздено доба
- Латен А 500 – 400 п. н. е. раставне фибуле са маскама на луку
- Латен Б 400 – 300 п. н. е. фибуле са подигнутом ногом
- Латен Ц 300 – 100 п. н. е. тумули - кнежевски гробови , а у средњој Европи равне некрополе
- Латен Д 100 – 0
Тислер је поделио Латен на основу материјала из Немачке, јужне Фрнацуске, средње Европе по налазима фибула и мачева на три фазе:
- I 400 – 300 п. н. е. - карактеристичне су фибуле раставног типа, јавља се кратак мач
- II 300 – 100 п. н. е. - карактеристчно је да нога фибуле додирује лук, јавља се и продужени мач
- III 100 - 0 - фибуле су саставног типа, јављају се опидуми
Старије гвоздено доба
Старије гвоздено доба је добило име по великој и богатој некрополи Халштат у горњој Аустрији. Прова систематска ископавања рађена су 1846-1864. године. Истражено је око 2500 гробова са веома богатим прилозима, на основу којих је извршена подела на
- старију фазу (800-600 године п. н. е.)
- млађу фазу (600-400 године п. н. е.)
Констатована су два начина сахрањивања, инхумација и кремација, паралено практиковане.
Метални налази
Гвожђе се користи за израду оружја, у Халштату Ц се јављају гвоздени мачеви, неки са баличком од слоноваче украшени ћилибаром. Јављају се и бодежи, врхови копаља и стрелице.
Бронза се задржава у употреби, израђују се мачеви, секире, бријачи, украсни предмети: игле, фибуле, привесци.. Посебно су интересантне бронзане антрпоморфне фигурине,као и пластика у облику животиња и птица. Златни накит се ретко појављује, али откривен је већи број златних посуда, пехара, здела, који припадају Халшатату Д. Бакарне и бронзане посуде, калдрони и ситуле су украшене искуцаним орнаментом или фигуралним преставана у хоризонталним фризовима.
Керамика
Керамика није рађена на витлу. Какартеристичне су савршено глачане посуде које имитирају метлане. Орнамет је урезивање, а ређе сликање црном и црвеном бојом. Најчешђе се користе једноставни праволинијски мотиви. Обилици:
- савршено углачане посуде
- зооморфне и орнитоморвне вазе култног карактера
Распростирање
Матично подручје Халштатске културе је Алпска област. Халштат захвата горње и средње Подунавље, као и већи део средње и југозападне Европе. У ово доба формирају се етничке групе. У западној Европи доминирају Келти, а у источној Скити. На Балкану су присутни Илири и Трачани.
Изворишта гвожђа у Европи
На Каквказу су Кимерци имали утврђене градове са металуршким центрима.
Латен - млађе гвоздено доба
Латен је добио име по сојеничарском насељу у Швајцарској, где је пронађен велики број металних предмета и неколико вотивних остава.
Значајне одлике латенске културе су употреба грнчарског точка, масовна израда усавршеног оруђа, оружја и војне опреме, попут мачева, ножева, као и коњске опреме. Почиње да се кује новац. На подручје Паноније и Подунавља у овом периоду долазе Келти. После похода на Делфе 279. године пне, враћају се и стално насељавају Подунавље, Посавину и Поморавље, засновавши племенску заједницу Скордиска, која се задржала све до доласка Римљана.
Практикују се оба начниа сахрањивања (инхумација и кремација), у оба случаја прилози су полагани у гробну јаму, да би се ово постигло, оружје је код ратника најчешће савијано.
Културе гвозденог доба
Види још
Спољашње везе
Референце
- Праисторија југословенских земаља, 5. том, Гвоздено доба, Сарајево, 1986.
- Бенац А, О етничким заједницама старијег гвозденог доба, РЈЗ 5, 1987. ст. 737-802
|
Камено доба | Бронзано доба | Гвоздено доба |