|
Article on other languages:
|
Бугарска (България) је држава у југоисточној Европи. Граничи с Грчком и Турском на југу, Србијом и Македонијом на западу и Румунијом на северу. Главни град Бугарске је Софија. Укупно становништво је 7.537.929. Од тих 83,9% су Бугари, 9,4% су Турци, и 4,7% су Роми. Најраширенија вера је православна. Чланица је НАТО-а и Европске уније.
Историја Бугарске
Бугарска је на Балкану имала снажне средњовековне државе - прво бугарско царство са престоницама у Плиски и Преславу (VII-XI в.) и друго бугарско царство са престоницом Велико Трново у XII-XIV веку. У време другог царства бугарски владари били су и у рођачким везама са српским двором. Свети Сава је умро и сахрањен у Трнову, престоници бугарске државе, у припрати цркве Четрдесет мученика. Како је бугарска средњевековна држава пала под власт Османлија пре српске, дошло је до пресељења учених духовника у деспотовину... XVIII и XIX векНационални препород проистекао је код Срба и Бугара из тежњи за ослобођењем од турског ропства, кроз формирање националне идеје на новим, просветитељским основама. Важну улогу су при томе имале идеје о словенској узајамности, које су из дела попут Историје разних словенских народа, најпаче Бугара, Хорвата и Срба Јована Рајића, Стематографије Христифора Жефаровича, утицале и на бугарске препородитеље. Након просветитеља, националне барјаке су понели романтичари. Када су српски устаници почели да освајају све већу аутономију од Турака, Обреновићи су подржавали на различите начине напоре Бугара за ослобођењем. Велики број бугарских књига и неки часописи су штампани у српским градовима. С друге стране, Бугари су учествовали у акцијама побуне у српским градовима, као нпр. после догађаја на Чукур чесми. После ослобођења Бугарске и ХХ векТоком ратова Турске против Русије и православних држава на Балкану, ослобођена је Бугарска 1878. године, да би потом била призната, најпре на Сан-Стефанском миру, а после ревизије, у суженим границама на Берлинском конгресу. Обостране територијалне претензије према неослобођеним деловима турске империје довеле су до српско-бугарског рата 1885. године, који је Србија изгубила на Сливници, те балканских ратова (1912-1913), које је изгубила Бугарска. Географија
Бугарска се налази на важном прометном правцу који долином реке Марице повезује средњу Европу са Малом Азијом и Блиским истоком. Прометно значење има и гранична река Дунав којом се извозе пољопривредне сировине, а важна је и за добијање енергије. Рељефно је Бугарска разнолик простор. Окосницу чини Марица са својом долином (Тракија). То су обрадиве површине на којима, уз маритимне климатске утицаје са Егејског мора, успевају различите културе (дуван, памук, поврће, пиринач, винова лоза, житарице). Јужније су стари Родопи, богати угљем и обојеним металима. Осим рударства, становништво се овде бави и шумарством и овчарством. Северно од Марице налази се Стара планина или Балкан која је, супротно називу, младог, терцијарног постанка. У бројним заштићеним котлинама позната је производња ружа и ружиног уља које се користи у козметичкој индустрији. Између Балкана и Дунава заравњена је Бугарска плоча. На лесним наслагама настало је плодно тло где се уз умерену климу развила разноврсна пољопривредна производња. У већим су градовима индустријска постројења у којима ради највећи део бугарског становништва. То су Пловдив на Марици, Русе на Дунаву, Варна и Бургас на црноморској обали. Главни град Софија (1.2 мил.ст.) смештен је на прометном правцу који из Средње Европе води на Блиски исток. Административна подела
Од 1999. године Бугарска је подељена на 28 провинција или области. Пре тога је била подељена на 9 области, још од 1987. године. Области су добиле име по главном и највећем граду у тој области. Тих 28 области су: Становништво
Према попису становништва из 2001. Бугарска је имала 7.932.984 становника. Број становника се смањује због ниског наталитета и исељавања, тако да је Бугарска пре 26 година, 1975. имала већи број житеља (8.729.666 према попису). Према вероисповијести већина су православне вере. Етнички састав је био следећи: Бугари 83.9 %, Турци 9.4 %, Роми 4.7 % и други (попут Срба, Македонаца, Влаха и Румуна). Види јошВикимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:
Галерија сликаСпољашње везеСуверене државе Зависне територије Акротири и Декелија2 • Гернзи • Гибралтар • Гренланд3 • Јан Мајен • Оландска Острва • Острво Ман • Свалбард • Фарска Oстрва • Џерси Непризнате земље Абхазија • Јужна Осетија • Придњестровље • Нагорно-Карабах2 • Турска Република Северни Кипар2 • Косово 4 Напомене: (1) Делом се налазе у Азији; (2) Налазе се у Азији, али имају друштвено-политичку повезаност са Европом; (3) Налази се у Северној Америци, али има друштвено-политичку повезаност са Европом; (4) неколико држава признало независност, није члан Уједињених нација
Државе чланице Европске уније и кандидати за чланство
Аустрија • Белгија • Бугарска • Грчка • Данска • Естонија • Ирска • Италија • Кипар • Летонија • Литванија • Луксембург • Мађарска • Малта • Немачка • Пољска • Португалија • Румунија • Словачка • Словенија • Уједињено Краљевство • Финска • Француска • Холандија • Чешка • Шведска • Шпанија
Земље кандидати у преговорима за чланство: Хрватска • Турска и земља кандидат: Македонија1 Земље потенцијални кандидати: Албанија • Босна и Херцеговина • Србија • Црна Гора 1 званични назив који користи ЕУ: Бивша југословенска Република Македонија
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
This article is from Wikipedia. All text is available under the terms of the GNU Free Documentation License.