|
Article on other languages:
|
Бензински мотор је мотор са унутрашњим сагоријевањем који ради на бензин. Разликује се од дизелског мотора првенствено по начину мијешања ваздуха и горива; док дизелски мотори прво компресују ваздух а потом убризгају гориво, пред крај компресионог удара, дотле бензински мотори прво помијешају ваздух и гориво, а потом их скупа компресују. Мијешање се раније обављало у карбуратору, али се данас (осим у мањим моторима) обавља убризгавањем горива које је електронски контролисано. Мијешање горива и ваздуха унапријед чини да бензински мотор постиже већу брзину него дизелски. СтруктураБензински мотори могу бити двотактни и четворотактни. Цилиндри су обично распоређени линеарно, од 1 до 6 комада, или у V-формацији, од 2 до 16 комада. Додатно, могу бити ротациони (види Ванкелов мотор) и радијални. Бензински мотори се могу хладити водом из хладњака или ваздухом који допире до цилиндара кроз посебне отворе. Иако се раније мотор хладио углавном водом, данас се хлади мјешавином воде и етилен гликола; ова мјешавина има нижу тачку смрзавања, те се теже смрзава, а и вишу тачку кључања, те теже прокључа. Поред тога, овакви хладњаци су обично под одређеним притиском, да би спријечили сувишно испаравање течности. ПримјенаБензински мотори се користе у широком спектру пољопривредних машина, превозних средстава, и друго:
Глобално загријевање и загађење доводе у питање будућност бензинских мотора и моралну одговорност при њиховом коришћењу. Разна побољшања и филтери су продужили рок на који се још смију користити, али се у сваком случају покушавају пронаћи рјешења на дуже стазе. Највјероватније је да ће бити замијењени електричним моторима, бар у неким примјенама, али по инерцији технолошког развитка и економске зависности земаља од технологије, ово не изгледа да ће се десити ускоро. Види још |
This article is from Wikipedia. All text is available under the terms of the GNU Free Documentation License.