Аргентина:


Застава	Грб

крилатица: У слози и слободи
(шп. En Unión y Libertad)

Химна
Oid, Mortales

Главни град

Буенос Ајрес
34°20′S 58°30′W

Службени језик

шпански

- Председник Кристина Киршнер

Независност: 1810.

Површина

- Укупно 2.766.890 ¹ km² (8.)

- Вода (%) 1,1

Становништво

- 2008. 40.677.348 (30.)

- Густина 14/km²

Валута Аргентински пезос (100 центи)

Временска зона UTC -3

Интернет домен .ar

Позивни број +54

¹ Аргентина такође присваја 1.000.000 km² Антарктика, Фокландских острва и Јужне Џорџије и Јужних Сендвичких острва

Аргентина, званично Република Аргентина (шп. República Argentina, Nación Argentina) је јужноамеричка држава, друга по величини на континенту после Бразила, и осма по величини на свету. Аргентина заузима површину од 2,766,890 km² и протеже се између планинског венца Анди на западу и Атлантског океана на истоку и југу.

Етимологија

Реч „Аргентина“ потиче из латинског језика, тачније од латинске речи argentum што значи сребро. Када су први шпански конквистадори открили реку Ла Плата, назвали су рукавац на који су наишли Слатко море (Mar Dulce) . Након бродолома шпанских конквистадора, предвођених Хуаном Диаз де Солисом, домороци су преживелима дали поклоне направљене од сребра. Легенда о Сијера дел Плата, планини богатој сребром, дошла је до Шпаније око 1524. године. Име Аргентина је први пут поменуто на штампаној мапи у Венецији 1536. године. Извор сребра је лоциран близу данашњег боливијског града Потоси који је основан 1546. Шпанска експедиција је пратила траг сребра у планини и низ ток река Парана и Пилкомајо. Ова експедиција је дошла до области коју су већ заузели конквистадори и Лиме, престонице Перуа.

Назив Аргентина је први пут употребљен 1612. године у књизи „Историја открића, насељавања и заузимања области око реке Ла Плата“ (Historia del descubrimiento, población, y conquista del Río de la Plata) аутора Руј диаз де Гузмана, који је назвао територију Аргентине - Земља сребра (Tierra Argentina).

Историја

Подручје данашње Аргентине било је ретко насељено пре доласка европских колониста. Индијански народ Диагуита живио је на простору северозападне Аргентине, уз руб Царства Инка, а нешто источније је живио народ Гварани.

Први Европљани предвођени Америго Веспучијем долазе 1502. Шпанци оснивају сталну колонију на мјесту данашњег Буенос Ајреса 1580, као дио Поткраљевства Перу. Након успостављања Поткраљевства Ла Плата 1776, које је обухватало данашње државе Аргентину, Парагвај, Уругвај и већи дио Боливије, Буенос Ајрес постаје важна лука. Због производње привредних добара и из политичких разлога поступно се развија у један од најважнијих трговачких центара у регији.

Поткраљевство се ускоро распало због унутрашњих неслагања и мањка потпоре из Шпаније када је Наполеон Бонапарта срушио Шпанско краљевство.

Неуспјели британски покушај инвазије 1806-1807. оснажио је самопоуздање становништва. Буенос Ајрес формира сопствену хунту 1810. и позива остале покрајине да се придруже. Различити политички ставови одуговлаче формалну објаву независности, док у међувремену Парагвај проглашава независност. Коначно, 9. јула 1816. Конгрес проглашава независност од Шпаније.

У другој половини 19. века Аргентина се развија захваљујући модерним пољопривредним техникама и изласку на свјетско тржиште. У то вријеме заједно са Бразилом и Уругвајем води рат против Парагваја (1865 - 1870).

Аргентинска лака крстарица Белграно након торпедовања у Фолкландском рату.

Већим делом касније историје смењују се изабране власти и војне диктатуре. Социјалне и политичке прилике доводе до успона Хуана Перона који долази на власт 1946. и проводи агресивну политику јачања државе. Велику подршку добија од супруге Еве Перон, познатије као Евита Перон. Перонов други мандат прекида војни пуч 1955. који предводи Едуардо Лонарди. Перон одлази у прогонство, но остаје популаран у Аргентини.

Током 1960-их година, власти покушавају да се суоче са смањеним економским растом и социјалним проблемима. Целу деценију трају сукоби перониста и антиперониста. Уз потпору присташа Перон се враћа из прогонства и осваја победу на изборима 1973. Умире 1974, а власт убрзо преузимају милитаристи. Држава остаје под притиском економских проблема и растућег тероризма.

Поново следи раздобље диктатуре у којем војска проводи оштре мере против свих који јој се противе. Овај историјски период, познат под називом „прљави рат“, односи велик број живота уз масовна кршења људских права. Конзервативније процене наводе између 10 000 и 30 000 „несталих“ особа - ухапшених и потајно убијених без суђења у раздобљу 1976-1983. Милитаристички режим долази у кризу и због нерешавања економских проблема, корупције, те пораза од Уједињеног Краљевства у рату за Фолкландска острва 1982. Под притиском јавности дозвољава се оснивање политичких странака, полако се враћају политичке слободе, те се 1983. расписују демократски избори.

Привреда

Привреда Аргентине ослања се на богате природне ресурсе, извозно оријентисану пољопривреду и разнолику индустрију. Због политичких превирања у прошлости бележила је велике успоне и падове. Од краја 1970-их нагомилан је огроман спољни дуг, а висока инфлација је достизала максимум у раздобљу 1989-1991. Због економске кризе влада је покренула процесе либерализације, дерегулације и приватизације. Радикалним монетарним реформама 1991. аргентински пезос је везан уз амерички долар и усвојена нова монетарна политика.

Спољни економски шокови и велика унутрашња потрошња изазвали су све већи унутрашњи и спољашњи дуг од 1995. до коначнога колапса система 2001. Због везаности пезоса за долар економија Аргентине није могла да конкурише Бразилу, а ни другим земљама које су девалвирале своју валуту и тиме учиниле своју робу конкурентнијом. Резултат је био велики увоз, мали извоз и огроман дуг. Земља је прогласила банкрот 2001, и нагло девалвирала нациналну валуту. Стране банке су престале да грађанима исплаћују уштеђевине, позивајући се на то да су аргентинска предузећа престала отплаћивати дугове страним банкама.

Економија се почела опорављати 2002, и то боље него што су предвиђали страни и домаћи аналитичари. Након деценије тржишних реформи постижу се добри резултати, нарочито у извозу, али још увек остаје проблем велике задужености.

Становништво

Аргентинци су мешавина различитих националних и етничких група, доминантно потомака италијанских и шпанских досељеника који заједно чине око 88% популације. Таласи досељавања из многих европских земаља стигли су у Аргентину крајем 19. века и почетком 20. века: Велшани, Немци, Французи, Британци, Ирци, Пољаци, Руси, Украјинци, Хрвати, Срби и други, као и мањи број азијских досељеника.

Изворно индијанско становништво броји око 700.000 припадника сконцентрисаних углавном на североистоку, северозападу и југу земље. Но, и у тим крајевима већи утицај имају местици мешаног европског и индијанског порекла који чине око 40% становништва у домородачким подручјима.

Међу религијама превладава католичка вероисповест коју држава подупире иако то није службена религија. Осим католика, постоји и већи број припадника јеврејске верске заједнице и протестаната.

Аргентина

Садржај

Етимологија

Историја

Привреда

Становништво

Спољашње везе