Александар Велики

Article on other languages:

del.icio.us del.icio.us
Digg Digg
Furl Furl
Reddit Reddit
Rojo Rojo
Add to OnlyWire
Александар Македонски

Александар III Велики, зван и Александар Македонски (Пела, 20. или 22. јул 356. пне. - Вавилон, 10. или 13. јун, 323. пне. )[1], је био македонски краљ. Владао је 336. пне. - 323. пне.. Припадао је династији Аргеада. Као македонски краљ и хегемон Грка освојио је велико Персијско царство, те је са војском дошао до Индије. После Александрове смрти у 33. години, његово велико царство се распало у ратовима његових генерала-наследника који су се звали дијадоси.


Садржај

Александрово детињство

Александарови родитељи су били македонски краљ Филип II Македонски и епирска принцеза Олимпијада. У младости му је учитељ био чувени грчки филозоф Аристотел. Аристотел је напустио краљевски двор 340. пне. и од тада Александар учествује у државним пословима. У бици код Херонеје, 338. пне., где је Филип II победио удружене Атину и Тебу, Александар је био заповедник левог крила.

Александар пресеца Гордијев чвор

Када се Филип растао од Олимпијаде и поново оженио другом женом, Александар се с оцем жестоко посвађао. Испрва је Александар отишао с мајком у Епир. Ипак, убрзо се вратио у Македонију и измирио с оцем. Филипа је 336. пне. убио слуга Паусанија. Будући да је и овај одмах убијен позадина убиства никад није решена. Александар се одмах, уз подршку војске, а без веће опозиције, прогласио краљем. У то време Македонија је имала велику војну премоћ над Грчком, па се могло кренути на велики војни поход на Персију.

Долазак на власт

Александар је најпре дошао у Коринт, где су га изасланици свих грчких градова, осим Спарте, именовали врховним војним заповедником у походу на Персију. Тај поход је, пре смрти, планирао Филип II. Затим је отишао на север и поразио племена Трибале и Илире. У Грчкој су се, међутим, почеле ширити гласине о његовој смрти па се град Теба спремао на устанак. Александар је муњевито стигао пред Тебу и захтевао да се град преда. Када су ови то одбили, заузео је град силом. Неколико хиљада Тебанаца је окрутно убијено а сви преживели становници су продани у робље. Цео град је -осим храмова и куће песника Пиндара – разрушен, а сваки камен у граду преокренут. После тога остали су се градови у Грчкој покорили.

Александрови војни походи

Царство Александра Македонског.

334. пне. Александар је напокон кренуо на поход на Персију. Управу Македоније поверио је Антипатеру. Антипатер је, да одржи мир у Грчкој, располагао војском од 13,000 људи. Јачина војске под Александром је била око 30.000 пешака и 5000 коњаника. То је укључивало око 15,000 Македонаца, 7,000 војника из грчких градова, а остало су били плаћеници. Други по рангу у македонској војсци био је искусни војсковођа Парменион. Персијско царство је било у великој кризи. Локални сатрапи су у градовима и покрајинама владали практички самостално. Због тога Персијанци нису имали велику копнену војску, тек морнарицу. Први судар с персијском војском била је битка код Граника, 334. пне.. Македонска фаланга показала се супериорна над Персијанцима и Александар је остварио потпуну победу.

Заробљеници су послани у Грчку свезани у ланцима. Многи градови у Малој Азији отворили су Александру врата и дочекали га као спаситеља. Они који су пружали отпор били су заузети силом и сурово кажњени. У освојеним градовима Александар је избацивао тиране и успостављао демократска уређења. Тиме се осигурао од евентуалних побуна. Александар је одбијао поморску битку с Персијанцима, већ је ишао на освајање поморских градова. Тиме је сузио простор персијској флоти. Приликом уласка у град Гордион, Александар је мачем пресекао чувени Гордијев чвор. Према легенди онај који разреши овај замршен чвор владаће Азијом. Пресецањем чвора Александар је тако испунио пророчанство.


Дарије III, персијски цар, поражен је и у другој бици код Иса, 333. пне.. Битка код Иса је била одлучна Александрова победа и означава почетак краја Персије. По први пут су Персијанци изгубили, а да је Дарије водио битку. После битке Дарије бежи до Еуфрата, а Александар заробљава скоро целу његову породицу. У бици код Иса Александар је имао 30.000 војника, а Дарије III је имао 100.000 војника. Победом у бици против далеко бројнијег непријатеља Александар се доказао као војни геније.

Александров мозаик који представља битку код Иса. То је најпознатији приказ Александра Великог. Нађен је у палати Фауна, у Помпејима. Наводно је мозаик прецртан од слике старогрчког сликара Апела (грч. Απελλής)

Одбивши све Даријеве понуде за преговоре, војни поход се наставио. Тако је 332. пне. Александар без отпора ушао у Египат, где су га славили као ослободиоца док су му египатски свештеници указали "божанске почасти". У Египту је основао град Александрију, 331. пне.. Кроз цели свој поход Александар је основао неколико десетина градова, већином из војних разлога. Многи од њих су се звали Александрија. У међувремену, Антипатер је у Грчкој поразио спартанског краља Агиса III у бици код Мегалополиса, 331. пне., па је поход могао бити мирно настављен.

Тешко приступачан и окружен морем град Тир одбијао је да се преда. Опсада Тира трајала је седам месеци, али је заузет 332. пне.. Након заузимања града око 8.000 људи је масакрирано, а сви преостали, око 30.000, продати су као робље[2] Александар прелази Тигар и Еуфрат без отпора. Дарије III као терен за обрачун са Александром одабире равницу, да може развити своју војску и тиме искористити бројчану надмоћ. Александар је поразио далеко бројнију војску Дарија III у бици код Гаугамеле и заузео Персеполис, 331. пне.. Персеполис је спалио као освету за некадашње персијске палеже у Грчкој. Када је Дарије хтео да се преда, убио га је његов слуга Бес и прогласио се његовим наследником као Артаксеркс IV. Беса су 329. пне. ухватили Македонци и убили га. Тиме је Персија била освојена. Александар се прогласио наследником Персијског царства и Вавилон прогласио главним градом своје империје.

327. пне. Александар је кренуо на нови војни поход, даље на исток. Премда је укупни број људи износио више од 100.000 то је укључивало и жене, децу,забављаче и друго. Војна сила је била око 40,000 војника. Источне делове Персије освојио је без већег отпора. Индијски владар Пор дочекао га је код ријеке Хидасп с великом војском која је укључивала и 200 ратних слонова. Битка на реци Хидасп, 326. пне., била је крвава. Слонови су набијали Македонце кљовама док су Македонци слонове терали бакљама. У пометњи која је настала слонови су газили и једне и друге. Александар је ипак победио и заробио Пора, којег је затим ослободио и препустио му цивилну управу земље. Колико је далеко на исток доспео,није познато. Када је Александар намеравао да крене даље на исток до краја света војска је почела да показује знаке могуће побуне. Сурова клима и тропске кише смањиле су војни морал. Александар је пристао на повратак у Вавилон. Према легенди, када су војници одбили да га следе и одбацили оружје, Александар се затворио у свој шатор и почео да плаче. 323. пне. Александар је планирао војни поход на север Африке. Војска је већ била спремна, али је Александар изненада умро.

Сребрна драхма са ликом Александра, из године 310 пре наше ере.

Александрова смрт

Битка код Иса - Јан Бругхел старији (1602).

После повратка из Вавилона 323.пне. почео је планирати поход на Арапско полуострво у Африку и Картагину. Александров сан о јединству свих народа се није остварио јер је изненада умро у Вавилону 323.пне. Разлози његове смрти су нејасни и најчешће се наводи да је умро од западонилске грознице, не може се искључити ни тифус или маларија од које је боловао у својој младости. Није искључено ни да је био отрован. Свакако после свог повратка се одао претераном пићу што је све скупа са ранама и повредама које је задобио у борби ослабило његов организам и после распусних пијанки он се разболео и после неколико дана (наводи се и број 12 дана боловања) 10. јуна је умро у својој 33. години живота.

На самртној постељи су се око њега окупили његови генерали у жељи да сазнају коме ће оставити своју империју и он је наводно изјавио; „Најјачем од вас.“ а такође је предвидео и лошу будућност за своју империју што се и обистинило јер је дошло до ратова међу његовим наследницима. Јадини његов легитимни наследник родио се неколико месеци после његове смрти Александар IV који је убрзо још као дете био убијен.


Ратови Александра Великог
Херонеја – Граник – Ис – Тир – Гаугамела – река Хидасп

Владање великим царством

После повратка из Индије Александар је брзо и окрутно поново успоставио свој ауторитет. Трећина сатрапа у провинцијама је смењена, а многи су осуђени на смрт и смакнути. Александар је имао намеру да удружи Македонце и Персијанце у један народ и тиме спречи будуће сукобе. Због тога су сви његови македонски војници и официри, на његов наговор, узимали за жене Персијанке. Затим је почео да прима Персијанце у војску под истим (повлашћеним) условима као и Македонце. Када је Александар одлучио да око 9,000 македонских војних ветерана врати у Македонију, у војсци је избила побуна. Побунила се цела македонска војска осим Александрове гарде. Александар је целу војску распустио, а узео у службу Персијанце. Затим је организирао велики банкет за око 9,000 људи. Тиме се ситуација смирила. Војни ветерани су се мирно с даровима и под вођством Кратера вратили кућама.

Место и значење у историји

Александар на новцу. Изложба Британског музеја.

Александар спада међу најзначајније особе у људској историји. У 13 година, колико је владао, створио је дотад највеће царство у историји. Та се држава простирала све од Македоније до Индије. Иако се његово царство распало готово одмах након његове смрти последице његових освајања су биле далекосежне. Персија, велико царство, престала је да постоји. Арамејски језик, службени језик у Персији потиснут је у корист грчког језика. Оснивањем градова потакнуо је развој трговине и економије. Од 334. пне., када је Александар кренуо на Персију, рачуна се почетак новог историјског раздобља које се зове хеленизам. Александар се убраја и међу највеће војне геније. Многим славним владарима и војсковођама, нпр. Гај Јулије Цезар, управо је он био животни узор.

Дијадоси - наследници Александра Македонског

Краљевства Антигона, Птоломеја,Селеука, Лизимаха и Касандра око 305. пне.

Дијадоси (грчки Διάδοχοι - наследници) су били генерали Александра Македонског, који су након његове смрти међусобним ратовима поделили царство. Ти међусобни ратови су почетак хеленистичког периода, када су многи народи прихватили грчку цивилизацију. После 40 година ратова дијадоса формирају се три династије:

Александар приватно

Александар је био и приватно изузетна појава. У бици је увек био у првом реду заједно с пешадинцима и предводио их је. Његови војници су у њему видели Бога. Када се вратио из Индије затражио је да га прогласе Богом, а у његовом присуству се морало клечати на кољенима. Ово није наишло на одобравање Македонаца и Хелена који су сматрали обожавање краљева примитивним понашањем источних варварских народа.

Буран му је био и приватни живот. Женио се два пута и имао бројне љубавнице. Постоје и информације о хомосексуалним склоностима (Вариа Хисториа,12.7). Прва жена, бактријска принцеза Роксана родила је након његове смрти Александра IV Македонског. Друга жена му је била Статеира, кћер Дарија III. Са својом љубавницом Барсином имао је сина Херакла. Сви су они убијени у обрачунима након његове смрти.

Александар и модерна култура

Снимљено је више филмова о Александру Великом, познатији су:


Хронологија

  • 336. пне. : Филип II је убијен. Наступи његов син Александар стар 19 година
  • 335. пне. : Александар у борбама на северних и северозападним границама македонског царства. У јесен гуши буну грчких полиса.
  • 334. пне. : У пролеће Александар са бродовима пристаје у Малој Азији, где код Граника побеђује Персијску војску. Заузима обалне градове Мале Азије. Утаборење код Гордија, пресецање Гордијевог чвора.
  • 333. пне. : Први бој са Даријем III код Иса. Дарије бежи у Вавилон, где спрема нови поход. Освајање феничанских градова, осим Тира.
  • 332. пне. : Опсада и пад Тира.
  • 332.-331. пне. : Заузимање Египта. Подизање Александрије. Крај поморског отпора Персијског царства.
  • 331. пне. : Прелази реке Еуфрат и Тигар. Друга битка са Даријем и победа код Гаугамеле. Дарије бежи на исток у планине. Улази у Вавилон и Сузу.
  • 330. пне. : Одседа у Персији. У мају спали Персеполис. Дарије у Медији покушава да подигне нову војску. Александар гони Дарија и заузима Медију и Партију. Персијанци се побуне у убију Дарија, коме Александар спреми частан погреб у Персеполису. Почне да прогони кривца Даријевог убиства - сатрапа Бесоса. Александар уводи персијски дворни церемонијал. Гуши буну аријског сатрапа Сатибарзана.
  • 329. пне. : Прелази тешки терен гора Хиндукуша. Прелази реку Окс (данас Аму Дарја) и улази у Бактрију, где је владао Бесос под називом Артаксеркс IV. Хапси Даријевог крвника Бесоса и убија га.
  • 328. пне. : Бој у Согдијани. Убијени Клит и Калистен.
  • 327. пне. : Угушене последње буне у Согдијани. Улазак у Индију. Напредовање у два правца према реци Инд.
  • 326. пне. : Прелази реку Инд. Тешка и крвава битка код Хидаспа и победа над краљем Порусом. У битки губи свог легендарног коња Букефала, по коме назива локални град. На реци Хифаз (Биас) долази до побуне његових војника, наређује повратак. Спуст низ реку Инд. Победа над Малијцима.
  • 325. пне. : Одседа у Патали (Хидерабад) у делти Инда. Градња бродова и луке. Кратеров поход преко Боланског прелаза и Кандахара. Неарх отпловљава поред обале према Персији. Повратак у Персију.
  • 324. пне. : Александар обнови Киров гроб. Свадба у Сузи. Буна у Опису. Александар у Ектебани дочекује Хефајстионову смрт. Битка са Косајцима у Луристану.
  • 323. пне. : Александар Македонски умире (наводно од маларије).

Види још

Спољашње везе


Референце

  1. ^ У литератури се наводи дан рођења 20. или 22. јул а дан смрти 10. или 13. јун. Различите Википедије имају или један или други датум.
  2. ^ Аријан Флавије: Александров поход, друга књига, 24. поглавље




Викизворник
Викимедија остава има још сродних мултимедијалних датотека:


- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8“

This article is from Wikipedia. All text is available under the terms of the GNU Free Documentation License.