Article on other languages:
- البحر_الأدرياتيكي
- Adriatik_dənizi
- Адрыятычнае_мора
- Адриатическо_море
- Mor_Adria
- Jadransko_more
- Mar_Adriàtica
- Jaderské_moře
- Môr_Adria
- Adriaterhavet
- Adriatisches_Meer
- Αδριατική_θάλασσα
- Mèr_Adriâtic
- Adriatic_Sea
- Adriatiko
- Mar_Adriático
- Aadria_meri
- Itsaso_Adriatikoa
- دریای_آدریاتیک
- Adrianmeri
- Mer_Adriatique
- Mar_Adriatica
- Mâr_Adriatic
- Adriatyske_See
- Mar_Adriático
- הים_האדריאטי
- Jadransko_more
- Adrija
- Adriai-tenger
- Laut_Adriatik
- Adriatiko
- Adríahaf
- Mare_Adriatico
- アドリア海
- Segara_Adriatik
- ადრიატიკის_ზღვა
- 아드리아_해
- Deryaya_Adriyatîk
- Hadriaticum
- Mâ_Adriatego
- Adrijos_jūra
- Adrijas_jūra
- Јадранско_Море
- Mar_Adriateco
- Adriatische_Zee
- Adriahavet
- Adriaterhavet
- Morze_Adriatyckie
- Mar_Adriático
- Marea_Adriatică
- Адриатическое_море
- Mari_Adriàticu
- Jadransko_more
- Adriatic_Sea
- Jadranské_more
- Jadransko_morje
- Deti_Adriatik
- Adriatiska_havet
- Adria
- Dagat_Adriatic
- Adriyatik_Denizi
- Адріатичне_море
- بحیرہ_ایڈریاٹک
- Mar_Adriàtico
- Biển_Adriatic
- Adiratig
- אדריאטישער_ים
- 亚得里亚海
 |
del.icio.us |
 |
Digg |
 |
Furl |
 |
|
 |
Rojo |
| Add to OnlyWire |
-
„Јадран“ преусмерава овде. За остале употребе погледајте Јадран (вишезначна одредница).
Координате: 42° 46′ 33" СГ Ш, 15° 25′ 34" ИГД
Јадранско море или Јадран је део Средоземног мора (Медитерана) и налази се између Апенинског полуострва (Италија) и Балканског полуострва. Од Јонског мора дели га Отрантски мореуз (Отранска врата).
Садржај |
Име и етимологија
Име Јадранског мора постоји још од античких времена; на латинском се звало Mare Hadriaticum. На модерним језицима, зове се и Mare Adriatico на италијанском, Adriatisches Мeer на немачком, Jadransko morje на словеначком, Jadransko more на хрватском, Јадранско море на српском и Deti Adriatik на албанском,
Име је добило по граду Адрији (или Hadria), и тако се звао само северни део данашњег Јадранског мора, али је временом цео залив Средоземља добио име "Јадранско море". У средњем веку Балкански Словени су Јадранско море називали Сиње море.
Географија Јадранског мора
Налази се на северозападу од 40° до 45° 45' N са дужином од 783 km. Просечна ширина је око 87-210 km, а Отрански мореуз је око 85 - 100 km.
Мноштво острва на северној и источној обали Јадранском мора смањује ширину отвореног мора у том делу на око 145 km. Тотална површина мора је око 160,000 km².
Северни део Јадранског мора је врло плитак, између Истре и Риминија дубина је око 46 m. Између Шибеника и Ортоне појављује се угнуће, са дубином од 180 m.
Најдубљи делови мора се налазе источно од Монте Гаргана, јужно од Дубровника, и западно од Дуреша где је дубина 900 m, а северно од тога се налази један мали басен где је дубина 1,460 m.
Јадранско море се убраја у топла и плава средоземна мора. Лети температура износи од 23 до 27°C па и више. Вода је најтоплија у августу. Провидност је највећа изнад најдубљих делова и износи до 56m. Просечна дубина мора је око 240 m.
Државе са излазом на Јадранско море
.svg){kind=small}
Гранични спорови на Јадранском мору
1. Граница у Пиранском заливу (спор између Хрватске и Словеније). Питање изласка Словеније у међународне воде.
2. Граница у Неумском заливу (спор између Хрватске и Босне и Херцеговине). Питање неумске луке, изградње моста-заобилазнице преко залива на територији Хрватске, могуће блокаде луке (лучко слепо црево).
3. Граница на Превлаци (спор између Црне Горе и Хрватске). Питање контроле Рта Оштро (Превлаке) и контроле уласка у Бококоторски залив. Спор решен међународном арбитражом и демилитаризацијом зоне Превлаке између тадашње СР Југославије и Хрватске.
Види још
Спољашње везе
- Сателитски снимци и мапе Јадранског мора од GeaBios GIS Public Service
- Временска прогноза за источну обалу од GeaBios GIS Public Service